Želim da ne želim

Svaku večer sam molila Boga da dobijemo malu bebicu, i samo sa bude zdrava. A sada, sada više ne molim Boga da dobijemo bebicu, sad ga molim da ne želim.
Molim ga da me nije briga, da ne vidim svaku trudnicu, da nisam ljubomorna i tužna na njih, da ne vidim dječicu po ulici, želim da me više ne boli šta nama ne ide.

Jednostavno, stvarno želim da ne želim. Evo sad ovo pišem i opet plačem jer naravno želim.

Da se vratim na zadnji postupak. Ipak su stanice nastavile rasti, dale neku nadu da još ima nade za nas. Na dan kad je trebala biti punkcija, dr je rekao da su pukli.... Folikuli su pukli noć prije, grrrrr. Ništa, šta je, tu je, napravili AIH i nadali se najboljem.

E, da vas upozorim. U postupku nikad, ali baš nikad nemojte obraćat pažnju na bazslnu temperaturu. Ja sam je ovaj put prvi put mirila dok sam na utrićima i naravno, temperatura je išla u nebo, dala mi ogromnu nadu i na kraju sam pala ko kruška jer je test, ne jedan, tri pokazali veliki, debeli minus.

To vam je to. Sad se odmaram do prvog miseca, kad ćemo na još jedan IVF, a dotad, ima se u 12 mj rodit moja prva nećakinja, tako da ću imati pune ruke posla. I naravno bit na porodu :).

Ja cu budna sanjati.

Jučer sam sanjala da sam trudna. Al to je bilo jučer. Jučer sam imala nadu da će postupak uspit, i da ću stvarno budna sanjati, al to je bilo jučer.

Jučer sam se nadala da ću postati mama, a sad više nisam sigurna. 

Znači, ciklus je završio vješticom, kao i uvijek. 

Krenuli smo u novi postupak, kao i inače femara. Menopur smo odmah rekli dr-u da nećemo, para za njega nemamo, a s obzirom na moje nalaze, nemamo nekog smisla. 

Znači od 2 do 6 dc 3x1 femara, prvi ultrazvuk 6dc. I taj 6dc mi je bio tako sretan, dr je vidio 4 folikula, 4!!!!!! Rekao je da je endometrij tanak, manji od 2mm, ali da stigne narast i naruči me za dva dana d vadim estrdiol i na uzv. 

E to je bilo jučer. Dolazim ja u dr, vadim krv, idem na uzv, dr ih i dalje vidi 4, ali .........., ne razvijaju se, 

:(((((. Dr je skeptičan, ja sam tužna. Rekao je da dodjemo za dva dana ponovo, pa ćemo vidit. E to će biti sutra. 

Znam da nema šanse da se oni nešto konkretno maknu i da imam bar jednu malu staničicu, al naravno da se nadam. I nada je ogromna. Muka mi je od svega. Molim Boga. Samo želim jednog dana zagrliti svoju malu bebu. 

E da, skoro sam zaboravila, dobila sam nalaz trombofilije i imam nešto, tako da, ako dođe do transfera, bit ću na heparinu. To mi je neka nada da bi postupak mogao uspiti, al šta mi vridi kad nema jajne stanice. 

Minus i plus, ko Amer i Rus

Da, danas je 12dpo, stvari jos nisam dobila i tako se j....nadam. Mrzim to što se nadam, i mrzim to što opet lupim o pod. I tako u 4, 5 i 6 mjesec. Naravno da nisam radila testove nakon 15dpo, kao normalne žene koje žele zatrudniti, nego kao luda na 10, 13, i 9 dpo. Grrrr. I naravno da dobijem blidu crticu koja sutradan ispari, kao da je nikad nije ni bilo. Nije mi vise jasno jel do testova, il do mene, a definitivno je do ranog pišanja tih testova. Doduše, zar ne bi bilo logično, da kad imas crticu, pa makar i sjenu sjene, da to nesto znači. U mom slučaju očito ne.

Sva sreća sta ovaj mjesec nemam testića, tako da ću morat čekati petak, odnosno 14dpo da mi jedna dobra duša udjeli koji testić. Samo šta ću ja do petka šiznit na mozak, a i morat ću radit popodne, tako da ću testić upotrijebit tek u subotu.... Oli ti ga na 15 dpo...... Što bi bilo pametno, jako pametno. Samo subota je tako daleko, a javeć danas mogu procuriti. :(. Držim fige sama sebi da ne procurim, a i vi ako vas ima.

A svejedno, nevezano za testiće i pišanje, sutra zovem dr da mu rečem da idem u postupak pvaj mjesec, tj čim dobijem i da vidim hoću li samo femaru i štopericu ili skroz prirodni, jer mi menopuri ionako ništa ne znače, a skupi su ko sam vrag.

Subota je danas....

Kad nemam neku ideju za naslov :)).

Nije me bilo dugo. Inspiracija mi nula. Ma zapravo ja nikad nisam ni znala pisati iako sam uvik tila znat. Moj blog ima jedan visi cilj. Ja se sve nadam da ce jednog dana za koju godinu neka cura ili zena koja ima problema sa neplodnosti naletit na moj blog i vidit da smo uspjeli doc do bebe. E sad, to su sve moje pjesme, moj snovi. Kako sad stvari stoje, ja ne znam vise da li da se nadam. Ciklus mi se totalno poremetija, jel to zbog hormona od postupaka, ili zbog hormona od nedostataka js, ne,am pojma. I iskreno, bojim se saznat. Ne znam vise sta da radim. Postupke smo odgodili za 9 mjesec, vec sam pricala da sam se okrenula trcanju, 5.5og planiram trcati svoj prvi polumaraton, hm... Pitam se ocu li uspiti. Moram se pokrenuti sto se tice drugih stvari.
Jedna cura je uspjela u postupku, jer je bila uporna, i trazila sve moguce pretrage i na kraju nasla uzrok neuspjeha. Ja se bojim koji je nasproblem. 3 postupka, 5 oplodjenih js, s obzirom na nase probleme, super, al ne vata se. Sta je tome razlog? Izgleda da trebam bit sam svoj doktor i vidit koje jos pretrage napravit, jer ako su se oplodile, znaci da smo rjesili ona dva problema, los spermiogram i smanjen broj js. E sad, jel se moze poboljsat kvaliteta js, jel mi imunologija radi problem. Imam izvadit sve nalaze i vidit sta sam zapravo sve vadila, a sta nisam, pa cemo vidit.
Drugi mi se nacin cini pokusat sa nekim alternativnim metodama, nekim bio proizvodima, pa mozda to pomogne. Svaki prijedlog i podrska je dobrodosla. :**

Ma...

...naravno da je test negativan... Naravno da nisam trudna.... I naravno da mi jos stvari nisu dosle. Grrr . Ne znam vise sta da mislim. Trenutno sam u fazi da mislim da nikad necemo uspit i to me jako rastuzuje :(

Kasni....

Da, kasne mi stvari, i ne znam šta da mislim. Danas mi je 33dc, a inače mi ciklus traje 26-28 dana. Pošto je prošli mjesec trajao 31dc, nekako sve nesto čekam da dođu. Naravno da me svaki dan na refule boli kao da će isti tren doć, i ne da mi se trošit na testove koji će pokazati minus, tako da sve nešto čekam....
Ne znam uopće koliko da čekam, koji dan da odredim kao rok do kad mi trebaju doći. Ništa, čekam bar do petka, pa ćemo viditi. Jedino me strah da tu nije problem s mojim hormonima, i da mivzapravo ne kasni jer lagano gubim stvari i ulazim u menopauzu. E to mi stvarno ne bi bilo drago  :(.

Plan beba - u drugi plan

A i ne pišem jer nemam šta pametno reć. Postupci do daljnjega na stagniranju, kućna radinost u punom jeku :)), ali plan beba je u drugom planu.
U prvom planu smo mi i uživanje u svemu, a ako beba dođe, niko sritniji od nas. Možda je tako i bolje, stresa je manje, znam to, jer moja draga kokoš, oli ti ga čovik Capo se sve manje čupa, pušta perca da rastu, a on je naš najboji lakmus papir na stres. Kad smo oboje pod stresom, makar sami ne primjećujemo, on je tu da nam pokaže kako taj naš nevidljivi stres na njega utječe i s koliko žestine može kidat svoja jadna perca. Sad je Capo sretniji, puno više priča, i fala Bogu manje se kida.
A drugo, bacila sam se na trčanje, ne zato da skinem kile, njih sam uspila skinit ovo lito, iako bi mogla ova dva koja sam dobila blagdanskim prežderavanjem, nego zato sta sam napokon našla smisao u tom trčanju. Toliko puta sam pokušavala trčati, al nikad nisam uspjevala izdržati duže od 10ak dana. A sada je drugačije. Ja i kuma smo se ovo lito dogovorile da ćemo počet trčat, i da nam je cilj Božićna utrka na 10 km. Nije bilo lako, nismo ni uspile bit skroz redovite, nekad nam se nije dalo, onda sam ja imala postupke, pa se njoj nije dalo samoj. Al na kraju smo završile tu Božićnu utrku. Ne možete zamisliti taj ponos što smo uspijele, ona prva, ja zadnja :))). Nema veze, moj je cilj bio izdržati. I sad mi je to dalo snage da idem dalje. Da zadajem sebi sve veće ciljeve, i to me vuče da i dalje trčim, da ustrajem i da se ne dam. Moj sljedeći cilj je polumaraton, pa ćemo vidit. Nadam se da ću biti redovita u treninzima i uspiti. A ako u međuvremenu ostanem trudna, jupiiii, al neću o tome sada razmišljat. Ionako nema smisla, život je lijep, beba će doć, kad za to dođe vrijeme... A s obzirom na sve, shvatila sam nesšto najbitnije je imati cilj u životu, ma koliko on nemoguć izgledao.

Sretna nova godina

E ovo je nasa godina. Kako mm kaze 13 je njegov sretan broj, tako da ove godine ocekujem malu bebicu :))). Treba bit pozitivan. Zato smo i sinoc radili na tome, hehe. Lh trakica jos nije sto posto pozitivna, al je ocekujem danas, tako da cemo se opet baciti na posao.

Ne znam, ja koliko god zelim bebu, toliko nekad stvarno ne znam kako bi podnila pozitivan test, s kamoli nesto vise. Imam osjecaj da bi infarkt dozivila.