Ma...

...naravno da je test negativan... Naravno da nisam trudna.... I naravno da mi jos stvari nisu dosle. Grrr . Ne znam vise sta da mislim. Trenutno sam u fazi da mislim da nikad necemo uspit i to me jako rastuzuje :(

Kasni....

Da, kasne mi stvari, i ne znam šta da mislim. Danas mi je 33dc, a inače mi ciklus traje 26-28 dana. Pošto je prošli mjesec trajao 31dc, nekako sve nesto čekam da dođu. Naravno da me svaki dan na refule boli kao da će isti tren doć, i ne da mi se trošit na testove koji će pokazati minus, tako da sve nešto čekam....
Ne znam uopće koliko da čekam, koji dan da odredim kao rok do kad mi trebaju doći. Ništa, čekam bar do petka, pa ćemo viditi. Jedino me strah da tu nije problem s mojim hormonima, i da mivzapravo ne kasni jer lagano gubim stvari i ulazim u menopauzu. E to mi stvarno ne bi bilo drago  :(.

Plan beba - u drugi plan

A i ne pišem jer nemam šta pametno reć. Postupci do daljnjega na stagniranju, kućna radinost u punom jeku :)), ali plan beba je u drugom planu.
U prvom planu smo mi i uživanje u svemu, a ako beba dođe, niko sritniji od nas. Možda je tako i bolje, stresa je manje, znam to, jer moja draga kokoš, oli ti ga čovik Capo se sve manje čupa, pušta perca da rastu, a on je naš najboji lakmus papir na stres. Kad smo oboje pod stresom, makar sami ne primjećujemo, on je tu da nam pokaže kako taj naš nevidljivi stres na njega utječe i s koliko žestine može kidat svoja jadna perca. Sad je Capo sretniji, puno više priča, i fala Bogu manje se kida.
A drugo, bacila sam se na trčanje, ne zato da skinem kile, njih sam uspila skinit ovo lito, iako bi mogla ova dva koja sam dobila blagdanskim prežderavanjem, nego zato sta sam napokon našla smisao u tom trčanju. Toliko puta sam pokušavala trčati, al nikad nisam uspjevala izdržati duže od 10ak dana. A sada je drugačije. Ja i kuma smo se ovo lito dogovorile da ćemo počet trčat, i da nam je cilj Božićna utrka na 10 km. Nije bilo lako, nismo ni uspile bit skroz redovite, nekad nam se nije dalo, onda sam ja imala postupke, pa se njoj nije dalo samoj. Al na kraju smo završile tu Božićnu utrku. Ne možete zamisliti taj ponos što smo uspijele, ona prva, ja zadnja :))). Nema veze, moj je cilj bio izdržati. I sad mi je to dalo snage da idem dalje. Da zadajem sebi sve veće ciljeve, i to me vuče da i dalje trčim, da ustrajem i da se ne dam. Moj sljedeći cilj je polumaraton, pa ćemo vidit. Nadam se da ću biti redovita u treninzima i uspiti. A ako u međuvremenu ostanem trudna, jupiiii, al neću o tome sada razmišljat. Ionako nema smisla, život je lijep, beba će doć, kad za to dođe vrijeme... A s obzirom na sve, shvatila sam nesšto najbitnije je imati cilj u životu, ma koliko on nemoguć izgledao.

Sretna nova godina

E ovo je nasa godina. Kako mm kaze 13 je njegov sretan broj, tako da ove godine ocekujem malu bebicu :))). Treba bit pozitivan. Zato smo i sinoc radili na tome, hehe. Lh trakica jos nije sto posto pozitivna, al je ocekujem danas, tako da cemo se opet baciti na posao.

Ne znam, ja koliko god zelim bebu, toliko nekad stvarno ne znam kako bi podnila pozitivan test, s kamoli nesto vise. Imam osjecaj da bi infarkt dozivila.